Пецање

Рибњак Баранда

Територија овог подручја се налази у централном делу Доњег Потамишја и карактерише је изузетно богат биодиверзитет, што је резултат специфичних гео – климатских услова и егзистенције неколико различитих екосистема распоређених на малом простору: језерско – рибњачки, речни, барски, мочварни, ливадски, оранични и шумски. Наравно , не треба занемарити чињеницу и уједно срећну околност, потпуног одсуства индустријских загађивача на територији општине Опово. Западном периферијом рибњака протиче река Тамиш која се у овом делу свог тока највише приближава речном кориту Дунава (6 км), док се у непосредном суседству налазе Царска бара, Делиблатска пешчара и Глогоњско – јабучки рит.

Дуж обала Тамиша простиру се алувијалне шуме врбе, тополе и јасена. У пролеће, након периода високог водостаја када се Тамиш потпуно повуче, уз обалу се формира одређен број већих и мањих сезонских бара. Истовремено, често су поплављене травнате чистине на нижим гредама и плићим депресијама где се стварају влажне ливаде. Мочваре и баре смештене у депресијама зависе од нивоа Тамиша и нивоа фреатских вода, тако да у време сушних периода постају слатинасти терени без воде. Као у читавом свом доњем току, Тамиш услед високог водостаја, неотпорности леса кроз који протиче и рада флувијалне ерозије, гради велики број лучних и лактастих меандара, које често пресеца и напушта стварајући тако фосилне меандре, тј. баре и мртваје. На овај начин је на овом подручју настало више флувијалних језера, која су углавном после преуређивања ушла у састав рибњака.

Орнитолошко богатство овог подручја чини око 180 врста птица од којих су … условно гнездарице. Међу њима се налази приличан број ретких и угрожених врста, што овом пројекту даје посебну важност и тежину. Од 2007. године, на територији целог рибњака и шире околине врши се редован мониторинг птица у циљу добијања прецизне слике о саставу и бројности врста, праћења промена орнитофауне и картирања гнездећих врста.

Рибњак је подједнако удаљен од три велика градска центра – Београда, Панчева и Зрењанина, око 35 километара. Из Београда до Баранде стиже се „зрењанинском магистралом“ са искључењем код раскрснице „Јапански цвет“ за Опово, док је из правца Зрењанина у питању иста саобраћајница, с тим што су искључења са магистрале могућа код скретања за Фаркаждин (преко Идвора и Сакула) или код Ченте. Панчевачки правац је директан и води га регионални пут 124 Панчево – Опово – Зрењанин.

Галерија фотографија