Православна црква
Оповачка православна црква
…посвећена је празнику Преноса моштију Светог Николе (22. мај) или како се у народу назива Летњи свети Никола или Млади свети Никола. Садашња црква изграђена је 1830. године. Монументалност ентеријера овог храма на први поглед импресионира, али само док се не стане испред иконостаса. У питању је рад чувеног српског сликара из друге половине XИX и почетка XX века Стевана Тодоровића (Нови Сад, 1832 – Београд, 1925), насликан 1895. године.
Тодоровић се за сликара школовао у Бечу и Минхену. Касније прелази у Београд где се поред сликарства бави певањем, глумом, гимнастиком и са новом генерацијом уметника и интелектуалаца учествује у европизацији престонице Кнежевине Србије. Насликао је преко 300 портрета познатих савременика, као и бројне иконостасе и зидне композиције из српске историје (Опово, Идвор, Белегиш, Ново Село, Милошево, Београд, Неготин…).
Када су у питању иконописање и живописање, на Тодоровића је значајно утицало студијско путовање у Фиренцу где се у галерији Уфици и Пити сусрео са делима Рафаела, Тицијана и Рубенса. Предлошци икона и њихова композициона решења урађени са тог студијског путовања и усавршавања, представљаће формалну окосницу целокупног Тодоровићевог иконописа.
Почетком 20. века порта је ограђена гвозденом оградом. Постоје тада два српска православна гробља, а најстарији споменик је био из 1750. године. На гробљу је сахрањен граничарски мајор Александар Стојшић који је оставио 30 ланаца земље (у атару Дебељаче) цркви оповској на управљање, за добротворне сврхе. У црквеној ризници је стари Минеј из 1760. године. На гробљу се налази капела задужбина племкиње Меланије Манојловић из 1933. године. Светосавски дом грађен 1903. године је задужбина породице Јована Матића. Парохијски дом озидан је 1940. године.
По државном шематизму православног клира у Угарској из 1846. године, парохијско звање је основано 1767. године (или 1750?), а црквене матице се воде 1768. године. У Опову је било 1846. године 2710 православних становника. Постојале су две парохије са свештеницима: Јаков Ђуришић и Михаил Путник. Почетком 20. века на челу црквене општине и скупштине је Пера Томић, а пароси су: поп Михајло Рајин, родом из места, који је служио ту осам година и умро 1908. године. Њега је заменио поп Велимир Сперњак. Други је поп Ђорђе Ћурчић као капелан. У мест су две парохије, треће и четвте платежне класе, има парохијски дом, а парохијске сесије износе укупно 66 кј. земље.
О поменутом пожртвованом официру Стојшићу постоје и званични факти. Године 1897. Српски црквено-народни сабор у Карловцима примио је на руковање „Стидендијску закладу покојног мајора Александра Стојшића из Опова“. Првобитна основна главница је износила 40 ланаца земље у атару суседног места Баранде. Има потврђену закладницу, а ступиће заклада у живот, онда када чист приход од закупнине на ту земљу нарасте на 40.000 круна. У почетку из ње ће се давати две стипендије.