Мртваје

Баранђанске слатине – станиште орнитофауне

Три језера – мртваје, која се простиру источно и северо-источно од села Баранде чине локалитет Баранђанске слатине. Специфичност ових језера је константно висок ниво подземних вода због чега никад не пресушују. Формирањем рибњака осамдесетих година прошлог века, незнатно реконструисанана, ова језера су ушла у његов састав, али је због биохемијских карактеристика воде и околног тла, њихова озбиљна привредна експлоатација врло брзо напуштена. Таквим сплетом околности ови локалитети су били препуштени природним утицајима и на тај начин потпуно сачували своја првобитна својства. Иако неприхватљив за привредну експлоатацију, овај локалитет се, с друге стране, показао као изванредно станиште орнитофауне, на шта су указивала ранија а само потврдила последња истраживања.

Околину и простор између језера чине пашњаци и култивисана поља, док је део локалитета под називом Печена слатина познат по блату које садржи балнеолошка својства. За орнитологе и љубитеље природе посебно је значајно језеро потковичастог облика Велика слатина, које се налази на северном делу комплекса и заузима његов највећи део. Централни део овог језера је под густом трском и ту је смештена једна од највећих мешовитих колонија чапљи у Србији. Овде се гнезде велика бела чапља Цасмеродиус албус, мала бела чапља Егретта гарзетта, жута чапља Ардеола раллоидес, гак Нyцтицораx нyцтицораx, црвена чапља Ардеа пурпуреа, водени бик Ботаурус стелларис, чапљица Иxобрyцхус минутус, кашичар Платалеа леуцородиа, повремено, ражањ Плегадис фалцинеллус, а током лета 2008. године забележено је присуство чапље говедарке Бубулцус ибис, што за Србију представља други сигурни доказ у последњих сто година. Поред птица из реда Цицонииформес на овом делу језера егзистира и значајна колонија малог вранца Пхалацроцораx пyгмеус. На јужном делу западног крака језера, где је отворен водени простор са ретком трском уз обалу, налазе се веће колоније белобраде чигре Цхлидониас хyбридус, обичног галеба Ларус ридибундус, црновратог гњурца Подицепс нигрицоллис и малог гњурца Тацхyбаптус руфицоллис. Птице из реда Ансериформес такође су заступљене у већем броју. Присутне су значајне колоније од по више хиљада јединки патке њорке Аyтхyа нyроца, риђоглаве патке Аyтхyа ферина и глуваре Анас платyрхyнцхос, а редовне су и чегртуша Анас стрепера, крџа Анас црецца, гроготовац Анас qуерqуедула, звиждара Анас пенелопе, шиљкан Анас ацута , ћубаста патка Аyтхyа фулигула и патка дупљашица Буцепхала цлангула. На језерима се редовно гнезди лабуд грбац Цyгнус олор, а током зиме су присутна велика јата од по више стотина јединки лисасте гуске Ансер албифронс и дивље гуске Ансер ансер. Посебна занимљивост је присуство неких ретких врста током пролећне и јесење сеобе, као што су зијавац Глареола пратинцола и ждрал Грус грус.

Периферни делови рибњака и предели који се простиру између мртваја и језера, као што су култивисана поља, оранице, пашњаци, влажне ливаде, шумарци и шумски обални појасеви , такође представљају значајна природна станишта. Посебно се издвајају водоплавне шуме уз Тамиш као значајна гнездилишта црне роде Цицониа нигра и орла белорепана Халиаеетус албицилла.

Галерија фотографија